Често се масти сматрају непожељним делом исхране, али истина је да су оне од виталног значаја за здравље. Кључ је у разликовању корисних и мање здравих масти.
Засићене масти, које се углавном налазе у масном месу и прерађеним намирницама, треба ограничити, јер у већим количинама могу негативно утицати на кардиоваскуларно здравље. Са друге стране, незасићене масти – које потичу из маслиновог уља, авокада, орашастих плодова и рибе – имају бројне благотворне ефекте.
Ове „здраве масти“ подржавају рад мозга, побољшавају меморију и концентрацију, регулишу хормонску равнотежу и утичу на смањење упала у организму. Омега-3 масне киселине, које се налазе у риби попут лососа, сардина и туњевине, посебно су познате по томе што чувају здравље срца и крвних судова.
Дневни унос масти треба да буде умерен – око 25–30% укупног дневног енергетског уноса. То значи да масти не треба избегавати, већ бирати праве изворе. На пример, додавање кашике маслиновог уља у салату или шака ораха као ужина може значајно побољшати квалитет исхране.
Уравнотежен унос здравих масти не само да подржава енергију, већ и помаже апсорпцију витамина растворљивих у мастима (А, Д, Е и К). Због тога масти треба да буду део свакодневне исхране, али у правилној мери и из квалитетних извора.

